2013 in review

Svim posetiocima želim srećnu i uspešnu Novu godinu! 🙂

 

The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2013 annual report for this blog.

Here’s an excerpt:

The concert hall at the Sydney Opera House holds 2,700 people. This blog was viewed about 29,000 times in 2013. If it were a concert at Sydney Opera House, it would take about 11 sold-out performances for that many people to see it.

Click here to see the complete report.

Advertisements

Bezbednosni propust ADSL i drugih provajdera.

Kao što je opšte poznato, najmasovnija internet konekcija u Srba je ADSL, dok je najpopularniji ADSL provajder ubedljivo Telekom Srbija. Uobičajena je praksa da se uz uslugu obezbeđivanja broadband konekcije daje na korišćenje uređaj potreban za uspostavu konekcije između našeg računara i internet mreže.

Ovi uređaji su uglavnom multifunkcijski sa ugrađenjim ADSL modemom, ruterom i bežičnom pristupnom tačkom (WiFi AP). Njima se pristupa iz lokalne mreže uz korišćenje korisničkog imena i šifre, koja bi trebalo biti tajna i korišćena samo od strane provajdera. Pored ove, postoji korisnička lozinka i ime, koji su dostupni korisniku, ali je ovaj nalog ograničen što se tiče privilegija. Administratorski nalog, tj. lozinka i username za njega, ubrzo nakon puštanja u opticaj uređaja postaje poznat široj javnosti na internetu.

Međutim, pored pristupa sa strane lokalne mreže, u većini slučajeva omogućen je pristup sa „od spolja“, sa strane Interneta i to preko nekoliko servisa kao što su HTTP (na portu 8080) i telnet!

Sve što je potrebno bilo kome sa interneta da pristupi vašem ADSL ruteru jeste vaša javna IP adresa, kao i korisničko ime i lozinka koji su javno poznati! Sva podešavanja kao što su otvaranje i zatvaranje portova, kontrola firewall-a, kontrola pristupa bežičnim putem itd., su ugrožena! Naravno, ovakav pristup i promena parametara predstavlja radnju koja je zabranjena zakonom.

Moguća rešenja problema su sledeća:

1. Promena korisničkog imena i lozinke samog rutera

Pristupite vašem ruteru pomoću već poznate lozinke, u meniju nađite sekciju koja se odnosi na upravljanje nalozima za pristup ruteru (ovaj deo se razlikuje od rutera do rutera, ali je suština ista). Potrebno je postojećem nalogu promeniti lozinku koja će biti samo vaša. Ukoliko postoji nekoliko naloga, zadržite jedan a ostale obrišite.

2. Isključivanje pristupa sa internet strane
Moguće je isključiti sve servise za pristup spolja (izuzev u slučajevima kada neki adsl ruteri poseduju specijalan kanal koji se koristi od strane Telekoma) i na taj način onemogućiti pristup „od spolja“.Podešavanja za svaki model rutera su ražličita, iako ima i sličnosti. Potrebno je u web interfejsu pronaći opcije za HTTP i telnet i isključiti ih. Ovo će otkloniti 99% šansi da vam neko nedozvoljeno „čeprka“ po ruteru.

Proširenje kućne LAN mreže pomoću dodatnog ADSL rutera

Ukoliko dođete u situaciju da umesto pravog WiFi rutera, imate ADSL ruter koji u sebi ima opciju WiFi access pointa, možete ga iskoristiti za proširenje vaše kućne mreže. Obzirom na činjenicu da je kod nas ADSL najzastupljeniji što se tiče širokopojasnog pristupa internetu, objasniću na primeru postojeće ADSL mreže.

Dakle, pretpostavka je da imamo ADSL ruter dobijen od operatera. On u sebi ima ili nema opciju za bežični WiFi internet. Kućni računari su povezani preko ili LAN porta rutera ili preko radio WiFi mreže. Svaki od računara se konektuje na adsl ruter, koji preuzima ulogu rutiranja kompletne mreže. On je ujedno i DHCP server za lokalnu mrežu i dodeljuje IP adrese svim računarima u mreži. Ovaj ruter je tzv. „default gateway“ i veoma često ima LAN adresu 192.168.1.1.

Jako često se dešava da nam zatreba bežični internet u mreži (ukoliko ga adsl ruter operatera ne poseduje) ili postojeći ADSL ruter nema dovoljnu snagu da pokrije npr. prostor jedne višespratne kuće.

Klasičan wireless (WiFi) ruter  se može iskoristiti u nekoliko varijanti, a povezuje se tako što se njegov WAN (internet) port poveže LAN kablom na  LAN port ADSL rutera. Konfugurisanje ovakvog rutera objasniću nekom drugom prilikom. Sada za proširenje mreže koristimo dodatni ADSL ruter.

Ovaj ruter neće vršiti funkciju rutiranja, već ulogu sviča i access pinta u jednom.

Netopia 3347NWG ADSL router

Šta je potrebno uraditi:

1) Pre povezivanja  dodatnog ADSL rutera sa ADSL ruterom Operatera, potrebno je pristupiti ovom ruteru i izvršiti neka podešavanja.

2)Spajamo računar sa LAN portom ovog rutera i u internet brauzeru (Mozilla Firefox npr.) unosimo lokalnu IP adresu rutera koja je obično naznačena na kućištu  i koja je uglavnom 192.168.1.1 i unosimo username i password za dati ruter (Većina rutera ima svoje fabričke lozinke i korisnička imena i mogu se  vrlo lako pronaći na internetu) U ovom slučaju je to kombinacija, user: Admin i pass: 1234

3)IP adresu koju smo uneli u prethodnom koraku potrebno je promeniti u neku drugu npr. 192.168.1.200, i od sada ovom ruteru pristupamo na ovoj adresi.

4) Potrebno je isključiti DHCP server u ovom ruteru (dodatni ADSL ruter br.2) kako ne bi došlo do sukobljavanja dva DHCP servera u mreži.

Isključivanje DHCP servera i promena LAN IP adrese dodatnog rutera.

5) Sada možemo povezati ruter br.2 sa ruterom koji smo dobili od operatera (ADSL ruter br.1).  Pomoću LAN kabla spojimo LAN port rutera br.1 i bilo koji LAN port dodatnog rutera br2.

6) Svim računarima koji se povezuju preko rutera broj dva za svaki slučaj dodeljujemo ručno IP adrese i i adrese DNS servera. Unosimo IP adrese iz lokalnog opsega koje nisu već zauzete, za DNS server i default gateway unosimo IP adresu ADSL rutera br.1 i ona je  192.168.1.1.  Za adresu sekundarnog DNS servera možemo uneti adresu 8.8.8.8 Google DNS servera.

7)Sada bi trebalo da povezani računari preko rutera br.2 imaju internet i pristup lokalnoj mreži.

8) Ukoliko već to nije učinjeno, potrebno je uključiti u wireless podešavanjima rutera  access point za bežični pristup i odabrati odgovarajući tip zaštite za bežičnu mrežu.

Podešavanje bežičnog pristupa novog rutera.

Sada bi svi  računari trebali imati pristup internetu. Potrebno je još pozicionirati dodatni ruter na mesto najboljeg pokrivanja vašeg prostora signalom ili na najbolju poziciju yza kablovsko povezivanje. Kompletna mreža bi trebalo da izgleda ovako:

Prikaz mreže

Jedna kratka i zanimljiva treking tura na Staroj Planini

Babin zub je po meni  jedan od najzanimljivijih vrhova u Srbiji, zato vam toplo preporučujem da ga posetite! 🙂

DETALJNI GEOGRAFSKI PODACI (GPS track):

http://www.sports-tracker.com/widgets/wdgt_workout.html?username=Nidzas&workout_key=b6ort8625m3gsfma

Ova staza se može preći za dosta kraće vreme. Ja sam pravio pauze kako bih razgledao okolo i fotografisao.Poslednja stanica gondole i Trem u pozadini

I još nekoliko fotografija:

GPS logging & tracking alat za Android

rasterska mapaUkoliko želite program za navigaciju, koji  pored osnovnih funkcija o prikazu lokacije i GPS parametara ima naprednije mogućnosti, a uz to želite da bude i besplatan, onda vam predlažem da probate  program za mobilne uređaje Track@Way. Program se razvija od strane Open Source zajednice i besplatan je. Podržane platforme  su Android, Maemo/MeeGo i Symbian, uz napomenu da  neće raditi na svim Symbian uređajima.

Šta ovaj program nudi:

Očitavanje  i prikaz GPS parametara.

Beleženje (logging)  podataka i kreiranje putanja (track-ova). (Frekvencija  beleženja se može podešavati  po dva  osnova: prema proteklom vremenu ili prema pređeneom rastojanju)

-Učitavanje već postojećih putanja i navođenje u odnosu na njih.

Učitavanje i prikaz rasterskih mapa. (Potrebno je izvršiti kalibraciju mape. To je moguće učiniti preko mobilnog uređaja tako što odaberete 3 tačke na mapi za koje znate topografske koordinate, ili  pomoći nekog programa na računaru kao što je npr. Ozzi Explorer)

Za više detalja najbolje je da posetite prezentaciju ovog projekta na adresi http://www.trackaway.org/

P.S. Uspeo sam da učitam deo vojne topografske mape, i sve radi bez problema. Eto vam ideje za probu.